Понекад, када сам нерасположена, волим да одем у свој кутак и да се тамо опустим.
Мој кутак налази се у мом дворишту испод једног дрвета јабуке.То дрво налази се иза моје куће тако да никога нити видим нити чујем.Тамо сам само ја у миру и тишини.Испод мог дрвета често замишљам како би било да ја нисам ја већ нека потпуно друга особа.Маштам о мојим жељама и неком савршеном свету.Понекад од таквих мисли почнем да се питам.Како су људи настали? Како је цео свемир настао? Куда води црна рупа? Када то почнем да се питам, одједном цела моја околина постаје ми непозната и запитам се која је сврха живота. Родити се, живети и умрети? Али само схватим колико сам лепих тренутака у животу имала. И тада разумем да живот није само родити се и умрети, већ да ту има нечег много више. Одједанпут се само тргнем тих мисли и одлутам у друге. Када се у једном тренутку осетим усамљено, одлучим да се вратим у мој нормалан и диван живот који је пун дивних људи.
Мој кутак налази се у мом дворишту испод једног дрвета јабуке.То дрво налази се иза моје куће тако да никога нити видим нити чујем.Тамо сам само ја у миру и тишини.Испод мог дрвета често замишљам како би било да ја нисам ја већ нека потпуно друга особа.Маштам о мојим жељама и неком савршеном свету.Понекад од таквих мисли почнем да се питам.Како су људи настали? Како је цео свемир настао? Куда води црна рупа? Када то почнем да се питам, одједном цела моја околина постаје ми непозната и запитам се која је сврха живота. Родити се, живети и умрети? Али само схватим колико сам лепих тренутака у животу имала. И тада разумем да живот није само родити се и умрети, већ да ту има нечег много више. Одједанпут се само тргнем тих мисли и одлутам у друге. Када се у једном тренутку осетим усамљено, одлучим да се вратим у мој нормалан и диван живот који је пун дивних људи.
Свако треба да има свој кутак где ће се поистоветити сам са собом и одговорити на дуго постављена питања.
Ксенија Вулић 6/1
Нема коментара:
Постави коментар