Моја најљубавнија прича

Моја најљубавнија прича

Љубав се моја родила. Тек је изашла и тек стала на ноге, а толико је јака као да је ту од давнина. Осећам је у целом телу, осећам је у очима, а у њима нисам само ја. У мојим очима су и твоје очи, оне гледају у моје срце и моју душу. Клизи твој поглед кроз мене и окреће ме потпуно. Ја тако улазим у тебе, а ти кроз мене видиш сваку моју мисао.

Зовеш се Снежана. Као да си од пахуља саткана, твоје тело је тако крхко, али ти је срце снажно и постојано. Твоје усне су тако влажне и топе се кад их пољубим. Осећам да нестају кад их дотакнем и тада полако упадам у дубине твоје душе, тако се у једно биће спајамо.

Ниси случајно добила такво име. То су се укрстиле више силе предући тајну и правећи од твог имена пут којим сам ја ходао свих ових година. Ходао сам право ка теби, ишао твојој љубави у сусрет, а нисам ни знао да ме на крају тог пута чекаш ти. Дотакнувши те, опила ме чистота твоје душе и белина твојих дланова. Ту сам застао. И остао. Предао сам се том љубавном милом понору кроз који падам и сад. Не знам више за себе, али знам за тебе и нас - и то је довољно. Ја без тебе не постојим. Ти и ја смо једно и заувек ће тако остати.

Као изгубљен сам путник када ниси поред мене. Твој поглед ме греје, осећам се под њим у огњу, а кад ми се осмехну твоје медне усне, моје руке саме ка твојима прилазе. Дланови моји почну да се отварају и хрлим ка теби и твом загрљају. Срце тад добија крила, чујем сваки његов откуцај и трепет. Желим да осмислим најљубавнију реч којом бих описао оно што осећам, али такве речи нема. Бојим се да не покварим милину и да не разрушим тајанственост која се разаткала између нас. Усне се отварају, тело покушава да изговори неку реч, али гласа нема. Не постоји тако нежна и искрена реч која може уз нашу љубав да се пришије. Само из мог срца испливавају осећања и попут слободног делфина плове и урањају до твојих дубина. Ти ме упијаш и разумеш мој неми говор. Теби реч није потребна. Одавно си ме разумела и у себе упила. Желим да од снега у твом имену направим ледник који се неће никад отопити и у том ћемо се сјају ти и ја огледати.

Љубав се моја тек родила, а толико је јака и велика као да је ту од давнина. Ја сам миран и вољен. То је довољно.

Димитрије Ђорђевић 8/2

Моја учитељица

ЛИЧНОСТ КОЈУ ПОСЕБНО ВОЛИМ И ПОШТУЈЕМ

Док лежим у кревету , чујем како пролећна киша прекида свечану ноћну тишину. Лежим, гледам сенке на зиду и размишљам.

Мисли су ми везане за једно биће, које бескрајно волим и поштујем. То је моја разумна, поштена и скромна учитељица, Нада Луковић. Кад помислим на њу, у мени се пробуде нежна осећања. Са радошћу дочекам полазак у школу јер знам да ће ме тамо сачекати њен осмех. Она зрачи добротом, која испуњава целу учионицу. Моја учитељица је посебна јер се с љубављу односи према нама. Труди се да постанемо добри и поштени људи. Јако ми је жао кад приметим да је због нечега тужна, или када је моји несташни другови ненамерно повреде. Уме да се нашали са нама, а наше несташлуке са осмехом дочека.

Време брзо пролази, и ускоро ћемо се растати. Учитељица ће у пензију, а ми у нове разреде. Ражалостим се сваки пут кад помислим на будуће дане. Моја љубав према њој остаће безгранична.

Моја учитељица зна добро

ко како дише.

Научила нас како се

чита и пише...

Кад неко од нас плаче

она грли још јаче.

Када неког од нас нешто заболи,

она, као мама

још више нас воли.

Митра Георгијев, 4.разр.