Шкољка

ШКОЉКА

Неке шкољке су глатке и сјајне, блеште седефним сјајем чудесних боја, а друге су неугледне, грубе, храпаве..  Али испод оклопа, све су шкољке нежне. Баш као и људи.

Догоди се да у шкољку упадне зрнце песка, које јој наноси бол, а не може да се ослободи ни бола ни зрнцета. За неке шкољке то зрнце песка постаје погубно: створиће им раницу од које ће на крају угинути. Друге шкољке почињу да заобљавају оштре ивице зрнца песка омотавајући га танушним слојевима глатког седефа. На тај начин зрнце песка почињу да претварају у бисер.

Неки људи од свог проблема направе животну драму од које се никада не опораве.

Други своје зрнце песка претварају у бисере.

Први су незадовољни и оптужују живот да је окрутан према њима.

Други стрпљиво стварају своје бисере све док бол не престане.

Људи који усеби носе бисер, препознаћеш по блиставим осмесима. Погледај се у огледало. Какав је твој осмех?  Блиста ли бисер у њему?  Који је твој највећи бисер?

Највећи бисер је твоја жеља и способност да се учиш добру читавог живота и да се тим благодатним учењем мењаш и напредујеш у врлинама.

Из Светосавског звонца бр.8/2010.

,,Нека твоје срце буде као шкољка чисто,

што од песка бисер ствара,

нека буде чисто!^"

^{Вероучитељ Маја Ђурђановић}