Колумбово откриће Америке (1492)
Доба великих географских открића Европљана дало је многе знамените личности, које најчешће називамо морепловцима. У групи највећих спада несумњиво и ђеновљанин Кристофор Колумбо. Наредни текст посвећен је дану када је његова морепловачка експедиција угледала америчко копно.
„У ране сате 12. октобра 1492. три мала брода кретала су се лагано на запад преко Атлантика. Ноћ је била тиха, али су се људи на три брода немирно окретали у сну. Пловили су неиспитаним водама већ више од месец дана, и већи део посаде је био дубоко убеђен да су осуђени на пропаст. Речи њиховог заповедника да ће наићи на „копно на западу“, почеле су им звучати као речи лудака, и побуна је већ почела да ври…
Одједном, у 2 часа по поноћи, са осматрачнице на палуби брода Пинта зачуо се промукао узвик: „Земља!“ викао је стражар. „Земља!“ Заповедник брода, капетан Мартин Пинсон, журно је отишао до ограде и зурио кроз измаглицу. Није то било први пут да су угледали „земљу“ за последње две недеље, па се бојао шта ли ће лосада радити ако им се нада опет изјалови. Али овога пута нису погрешили. Пред њима је лежало копно, та бледа али одређена линија ниско нахоризонту. Могао је да разазна читав низ белих стена како сијају на месечини.
Вест о томе шта је на видику брзо је прелазила са брода на брод. Док се узбуђена посада спремала за искрцавање, адмирал Кристофор Колумбо шетао је палубом брода Санта Марија у нестрпљивом ишчекивању. Ни он ни његови људи нису ни за тренутак сумњали да острво које је искрсло пред њима није праг и предворје Индије из бајке – земље са истока познатог по зачинима и драгоценостима, по раскоши и култури – свет који је тако упечатљиво описао Марко Поло.
Свет који је Колумбо открио био је потпуно различит од онога што је очекивао, али то се није могло схватити још читаву деценију. Сам Колумбо никада није сазнао да је пронашао Нови свет и да је, самим тим, отворио поглавље које је потпуно изменило ток историје.
Али ако Колумбо није био свестан правог значаја, нису то били ни народи које је све то највише погодило. Док су три брода пловила, полако и судбоносно, према острву Сан Салвадору у групи Бахамских острва, становници ових острва и огромног континента из њих, нису слутили драматичне промене у скорој будућности. На том континенту, у раним јутарњим часовима 12. октобра 1492. потомци оних првих проналазача и насељеника Новог света су мирно спавали. Они деценијама неће сазнати за Колумба, а у неким случајевима ни столећима. А и да су сазнали, не би погодили да су ова три мајушна брода, усмерена ка једном карипском острву, гласници новог доба у којем ће они и њихов начин живота бити угрожени, а често и уништени.“
(Нови свет, Београд 1979, стр. 169-172.)
Занимљивости о Кристофору Колумбу
· Колумбо је једна од три особе које имају свој празник у САД. Дан Кристифора Колумба слави се другог понедељка у месецу октобру, чиме се прославља његово допловљавање до америчких обала. Друге две особе које, поред Колумба, имају свој празник су Џорџ Вашингтон и Мартин Лутер Кинг Јуниор.
· Рођен је у Ђенови, у Италији, а оригинално име му је Cristoforo Colombo. Ипак, већину свог живота проживео је у Шпанији и Португалији.
· Био је најстарији од петоро деце.
· Имао је два сина, са двема различитим женама.
· Прекинуо је своје образовање због недостатка новца.
· Постао је морепловац у својој четрнаестој години, а касније је за живот зарађивао продајући мапе и поморске карте.
· Своју идеју о проналаску новог пута ка Азији, идући ка западу, изнео је португалском краљу Џону, али је након неколико месеци чекања добио одговор: „Хвала, али баш и нисам заинтересован." То није поколебало његову одлучност да пронађе пут ка Азији. Одговор краљице Исабеле на Колумбов план, био је да су му планови нереални, да тражи превише новца и превише бродова. Ни ово одбијање га није спречило да оствари свој циљ.
· Тражио је титулу и једну десетину укупног профита Шпаније уколико пронађе пут до Индије.
· Краљици Исабели је било потребно шест година да пристане на Колумбов план. За то време, он је већ одустао од њега и био је неколико километара ван града када га је пресрео краљичин курир и пренео му поруку.
· Веровао је да је највећи проблем набавити новац и бродове, али је схватио да постоји један већи. Када је краљица Исабела прихватила његов предлог, Колумбо је кренуо у потрагу за посадом. Тада још нико није веровао да је Земља округла и сви су се бојали да ће брод, када дође до краја Земљине плоче, пасти и да ће сви изгинути. Нико није хтео да ризикује.
· Донета је одлука да ће против свих злочинаца бити обустављен поступак уколико се одлуче да постану део Колумбове посаде. Чак и уз такву понуду, посадаКристифора Колумба је бројала само четири затвореника.
· Оба његова сина су ишла са њим у истраживачке походе.
· Колумбо је (многим Европљанима) открио велики део Карипских острва, Јужне и Средње Америке.
· Иако је три пута био и вратио се, није никад закорачио на тло Северне Америке.
· Најпознатији је по откривању Новог света, а умро је у уверењу да је дошао до Индије.
· Године 1476. је у бици потопљен брод на ком је био, али је успео да доплива до обале.
· Дана 20. маја 1506. године, Кристифор Колумбо је умро на шпанском двору у граду Ваљадолиду.
Припремила наставница географије Бојана М.
https://sr.wikipedia.org/sr/Кристифор_Колумбо
Нема коментара:
Постави коментар