9. децембар 2015.

Ђак репортер

Данас је у ОШ ,,Др Зоран Ђинђић" одржана радионица за мале новинаре - ђаке репортере из пет нишких школа међу којима је била позвана и наша. ОШ ,,Бранислав Нушић" из Доње Трнаве су представљали чланови новинарске секције Митра Георгијев 5/2, Анђела Живановић 7/1 и Петар Кузмановић 7/1. Са њима је била и наставница Оливера Станковић. 
Радионица је била веома добра и чули смо корисне информације. Представници Школског спорта Србије из Београда, а под покровитељством Министарства спорта, потрудили су се да нам објасне и дочарају лепоту спортског новинарства. 
У наредном периоду ћемо се и ми укључити у све активности. Писаћемо вести, извештаје, репортаже, снимаћемо клипове... Наши радови ће се наћи и у часопису ,,Пламенко" у коме ће бити радови ђака репортера из целе Србије, а све у циљу промовисања школског спорта. 

Сарађиваћемо и са наставницима физичког васпитања из наше школе и фот-секцијом. :) 

Снимили смо и прве репортерске кадрове - први интервју.


Ђак репортер 1 - Анђела Живановић
Ђак репортер 2 - Митра Георгијев
Сниматељ прилога - Петар Кузмановић




За више информација посетите сајт - http://skolskisportsrbije.weebly.com/272ak-reporter.html







12. новембар 2015.

Награђени састав на литерарном конкурсу



Подсетимо се рада наше другарице Тамаре Стојилковић која је освојила 1. место на Фестивалу ,,Пролећне риме, ноте и слике"

Сјај у оку
Данас сам запловила у корице неке старе прашњаве књиге. Отвориле су ми се њене странице и преко ситно и густо куцаних редова угледала сам стару и избледелу фотографију. На њој је била непозната жена. Фотографија је била црно-бела, рубови су били исечени рецкавим маказама. На полеђини мастилом исписан датум. Тада нисам ни била рођена.
Заиста не знам ни сада зашто сам се тако предано загледала у лик те непознате даме. Шта ме је привукло да држим ту слику дуго на свом длану?
На први поглед била је то обична госпођа из раних седамдесетих година прошлог века. Тамнија коса уредно увијена у пунђу, златне наушнице у облику сузе која клизи низ образ, уредно закопчана кошуља са чудно дугим шпицевима на крагни. Огрлица са малим медаљоном.
Када ми се поглед  зауставио на њеним очима, ту је и остао. Што сам је дуже гледала, некако ми је све била блискија. Њене очи су је одале. У очима одсјај. Боју очију не препознајем, али она је мање битна од намере која избија из њих. Загледане су у даљину, у њима поиграва светлост. Младост се угасила, али су јој очи још увек младе. Схватам да је то времешна госпођа и не може да ме завара својом строгом одећом. У мислима почиње да ми се развија читава прича о њој. Нико у тим годинама не изгледа срећан и не сија му тако искра ока – осим ако није вољен. Ова жена је била вољена. У њеној зеници се скупила сва љубав овога света. Имам утисак да је пристала да овековечи себе и свој лик само зато да би се видело шта је њу тако дуго одржало. У младости се потпуно предала нечијој искреној љубави, нечије руке су је верно грлиле, нечије усне су је предано љубиле. Увек је држана као мало воде на длану, никада није била  повређена, а и ако јесте, исход је увек ишао у њену корист.
Гледа у даљину право у вољену особу. Није уопше важно да ли је тај човек био у том трену испред ње. Она је била загледана у њега ма где био он. Између њих се тако ствара неискидива нит која их повезује вечно. Та нит превазилази и простор и време. Љубав је држала ову даму на висини живота и све време је хранила и појила искреношћу и истрајношћу. Само овакво задовољно око може дуго да траје. Сјај у њеном оку је био неописив. Она се оком смешила некоме далеко. Њу је љубав подигла у небеске просторе, отворила јој непрегледне видике бесконачних предела. За њу није постојала граница.
Узела сам ту фотографију и ставила међу своје. Не знам која је то жена, али знам да желим такав сјај у свом оку. Гледаћу је често и тако задати себи каву љубав желим. Искрену, праву, вечну. Желим да волим и будем вољена као она.
Тамара Стојилковић 8/2

Ђак репортер



ИЗВЕШТАЈ СА КРОСА

„Трка за срећније детињство“


Наша новинарска секција се укључила у извештавање о спортским активностима у којима учествују ученици наше школе. Сви извештаји, чланци и видео записи биће објављени на сајту Школски спорт Србије. Ускоро нас можете погледати и тамо. Ово је први извештај наше новинарке Анђеле Живановић.


Драги наши Нушићевци и сви читаоци школског часописа „Искрице“ као и сви читаоци и посетиоци сајта Школски спорт Србије (http://skolskisportsrbije.weebly.com ),

Дaнa 16. 10. 2015. гoдинe у нишкој Tврђaви oд 10:00 часова oргaнизoвaнa je мaнифeстaциja ,,Tркa зa срeћниje дeтињствo" у склoпу oбeлeжaвaњa Дeчje нeдeљe. Ученике старијих разреда Основне школе „Бранислав Нушић“  водио је наставник физичког васпитања Бојан Пешић, а ученике млађих разреда учитељица Ана Павловић. Tркa сe oдржaлa на територији oпштине Црвeни крст, a oргaнизaтори су Општина „Црвени крст“, Савез за школски спорт града Ниша и aтлeтски клуб ,,Maрaтoн" из Нишa. Из нaшe шкoлe учeствoвaлo je 25 учeникa и тo: 3 учeницe из млaђих рaзрeдa и 32 учeникa из стaриjих рaзрeдa. 


Иако нам време није ишло на руку, иако је било прохладно и стаза влажна од кише, то није спречило нашу малу дружину да трчи до победе. Одржане су трке појединачно за сваки разред. Трка је била изузетно посећена и цела Тврђава је врвела од дечје цике и малих атлетичара који су се загревали пред старт. Ђаци основних нишких градских и сеоских школа на једном месту су на звук пиштаљке били спремни да дају све од себе да што пре стигну до циља. Није било важно да ли су утренирани или су буцкасти. Важно је само да се трчи – да се трчи за срећније детињство.

Учeницa пeтoг рaзрeдa Кaтaринa Mрвoшeвић oсвojилa je првo мeстo у свojoj кaтeгoриjи. Били смо сведоци њене неизмерне радости због освојене медаље. Овде слика говори више од речи. 


Тaкoђe, учeник пeтoг рaзрeдa Aлeксaндaр Дукић oсвojиo je другo мeстo у свojoj кaтeгoриjи. Он је већ одавно познат по својим изванредним способностима у области спорта. Медаље наших другара су звецкале и сви су желели да се сликају  са њима. 


Пoслe дoдeлa мeдaљa учeсници тркe скупили су сe и сликaли у Тврђави, a нaкoн тoгa их je нaстaвник физичкoг вaспитaњa Бojaн Пeшић испрaтиo нa аутобуску стaницу како би се вратили у своје село. Кao и увeк, Фoтo сeкциja наше школе испрaтилa је и oву aктивнoст. Сликe сa oвoг дoгaђaja мoжeтe видeти нa Фejсбук стрaници ,,Фoтo сeкциja OШ ,,Брaнислaв Нушић" Дoњa Tрнaвa. Активност је протекла без икаквих проблема.



Посетите и блог нашег часописа „Искрице“ који ове године прославља мали јубилеј – 20 година рада (http://casopisiskrice.blogspot.rs/).

Поздрав до следећег јављања!

ОШ „Бранислав Нушић“

у Доњој Трнави код Ниша

  Ђак репортер Анђела Живановић 7/1

1. мај 2015.

Песма из нових ,,Искрица''



Љубав, пролеће и цвеће
Пролеће завири у душе цветова
И лахор нежни подари сунцу.
А очи неке плаве ко небо
Заблисташе у мом  дрхтавом срцу.
Чуперак један несташне косе
Са сунцем и цвећем постаде драг.
Чуперак  један те златне косе
Пређе мог дрхтавог срца праг.

Славица Станимировић  5/2


28. април 2015.

Пролећни сонет



Пролећни сонет
Сунце се стидљиво са облака скрило
Несигурно своје зраке кроз њих следи.
Пролеће, пролеће,  драго моје мило,
Никако да зима оде и избледи.
Висибаба главу стидљиво повија
Као да се боји хладног ветра, снега,
Својим телом маше, листом се извија,
Превариће она хладноћу са брега.
Дођи нам, пролеће, хајде, кад те молим,
Отвори нам небо и сунца зрак нам дај,
Поспи нас топлином, шаљи нам сунчев сјај.
Ко змај на крилима донеси нам сунца,
Осветли нам душу, шарај наша срца,
Све нека се буди, пролеће нам куца!
Алекса Милановић 6/1