Поводом
обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата или Великог рата (
1914-1918), пред вама се налази текст који ће покушати да вам приближи слику
друштвеног живота у току рата. Без
осврта на војну и политичку историју, у тренутку када нас медији бомбардују
разним информацијама о Великом рату, покушаћу да вам прикажем како су, у том тренутку, пропагандне поруке хипнотисале широке народне масе.
Јавност држава
обухваћених Великим ратом, са
одушевљењем је дочекала рат верујући у
своју брзу победу у њему. Рачунало се да ће рат бити готов за најдуже неколико
месеци. Милиони мобилисаних војника испраћани су песмом и цвећем.Како је рат
одмицао страдања, разарања и све чешће несташице довеле су до безвољности и незадовољства
и међу војницима, али и цивилима.
Спровођена је строга контрола штампе, у којој није могло бити објављено ништа
што би умањило борбено расположење.
Плакат, као начин и део изражавања и нека врста немог језика, у 19. и 20. веку
био је један од најутицајнијих медија.
Култ плаката је толико био распрострањен
да су широм света организоване изложбе, на којима су излагани радови европских,
али и америчких уметника. Први светски рат донео је обрт у примени плаката.
Владе земаља позивале су на мобилизацију израдом патриотских плаката.
Економичан дизајн, снажни симболи и кратки слогани упућивали су на креирање
сасвим новог правца. Најпознатији је британски плакат из 1914.године под
називом „Потребан си својој земљи“ који позива на регрутацију. На њему је у
карактеристичној униформи министар рата лорд Киченер, строгог погледа и прстом
упереним у пролазнике.
Овај плакат је касније много интерпретиран, попут
америчког с аутопортретом Џејмса Монтгомерија као Ујка Сема.
С друге стране, Немачка и Аустрија нису имале
потребе да позивају грађане на регрутацију, али су уместо тога дизајнирале
плакате којима су позивали становништво да упише ратни зајам. Један од
фантастичних примера је засигурно дело аустријског дизајнера Јулијуса Клингера,
чији је плакат за осми ратни зајам сасвим једноставно и мудро решен. Савезници су приказани кроз фигуру змаја у замци броја
8, погођеног са седам стрела ( свака стрела за преосталих седам ратних
зајмова).[i] Пропаганда није била
уперена само ка мобилизацији и подизању морала код војника, већ се рефлектовала
и на цивиле, пре свега, жене и децу где је директно упућиван апел да се помогне
отаџбини у рату.
Историја
Великог рата није само пука прича о политичким и војним приликама од 1914. до 1918.године, већ кроз разне сегменте
друштвене историје приказује да се и у току рата живело и радило. Историја
плаката, као основног пропагандног средства
почетком 20.века, исписана је не само именима својих уметника већ и
основном сврхом- да кратком поруком пренесе замисао својих стваралаца и остави
печат времена будућим генерацијама.
Наставница историје
Јелена Ћатић
[i] Јелена Стевановић, Ремек-дела скривених порука, часопис Историја,
број 11, Београд 2010. Година, стр. 52
