Моја учитељица

ЛИЧНОСТ КОЈУ ПОСЕБНО ВОЛИМ И ПОШТУЈЕМ

Док лежим у кревету , чујем како пролећна киша прекида свечану ноћну тишину. Лежим, гледам сенке на зиду и размишљам.

Мисли су ми везане за једно биће, које бескрајно волим и поштујем. То је моја разумна, поштена и скромна учитељица, Нада Луковић. Кад помислим на њу, у мени се пробуде нежна осећања. Са радошћу дочекам полазак у школу јер знам да ће ме тамо сачекати њен осмех. Она зрачи добротом, која испуњава целу учионицу. Моја учитељица је посебна јер се с љубављу односи према нама. Труди се да постанемо добри и поштени људи. Јако ми је жао кад приметим да је због нечега тужна, или када је моји несташни другови ненамерно повреде. Уме да се нашали са нама, а наше несташлуке са осмехом дочека.

Време брзо пролази, и ускоро ћемо се растати. Учитељица ће у пензију, а ми у нове разреде. Ражалостим се сваки пут кад помислим на будуће дане. Моја љубав према њој остаће безгранична.

Моја учитељица зна добро

ко како дише.

Научила нас како се

чита и пише...

Кад неко од нас плаче

она грли још јаче.

Када неког од нас нешто заболи,

она, као мама

још више нас воли.

Митра Георгијев, 4.разр.