18. јануар 2015.

Murphy's Law



If anything can go wrong, it will.
If there is a possibility of several things going wrong, the one that will cause the most damage will be the one to go wrong.
Corollary: If there is a worse time for something to go wrong, it will happen then.
If anything just cannot go wrong, it will anyway.
If you perceive that there are four possible ways in which something can go wrong, and circumvent these, then a fifth way, unprepared for, will promptly develop.
Left to themselves, things tend to go from bad to worse.
If everything seems to be going well, you have obviously overlooked something.
Nature always sides with the hidden flaw.
The Murphy Philosophy - Smile… tomorrow will be worse.
Murphy's golden rule: whoever has the gold makes the rules.
Never argue with a fool, people might not know the difference.


10. јануар 2015.

Ускоро нове ,,Искрице''

Традиционално, нови број школског часописа излази за школску славу Светог Саву. Ове 2015. године наш школски лист слави 20 година од изласка првог броја. Новина је то што ће овог јануара изаћи специјалан број Искрица - на страним језицима... На 40 страна ћете моћи да прочитате своје радове и многе занимљивости на енглеском, француском, руском и на норвешком језику. 
Овде ћете до изласка новог броја моћи да видите понешто од онога што вас очекује у вашем ђачком листу.





JOKES and some others interesting things on different languages...



This guy goes down the street and a brick falls on his head.
This guy goes down the street and something falls on his head. What is it?
THE BRICK FROM THE FIRST JOKE!




            Black and White
A black man talks to a white man:
When I was born I was black,
When I grew up I was black,
When I'm sick I'm black,
When I go in the sun I'm black,
When I'm cold I'm black,
When I die I'll be black.
But you:
When you're born you're pink,
When you grow up you're white,
When you're sick, you're green,
When you go in the sun you turn red,
When you're cold you turn blue,
and when you die you turn purple.
And you have the nerve to call me colored!!!

10. децембар 2014.

Пропаганда у Великом рату



Поводом обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата или Великог рата ( 1914-1918), пред вама се налази текст који ће покушати да вам приближи слику друштвеног живота у току рата.  Без осврта на војну и политичку историју, у тренутку када нас медији бомбардују разним информацијама о Великом рату, покушаћу да вам  прикажем како су, у том тренутку, пропагандне поруке хипнотисале широке народне масе.
Јавност  држава  обухваћених Великим  ратом, са одушевљењем  је дочекала рат верујући у своју брзу победу у њему. Рачунало се да ће рат бити готов за најдуже неколико месеци. Милиони мобилисаних војника испраћани су песмом и цвећем.Како је рат одмицао страдања, разарања и све чешће несташице довеле су до безвољности и незадовољства и међу војницима, али  и цивилима. Спровођена је строга контрола штампе, у којој није могло бити објављено ништа што би умањило борбено  расположење. Плакат, као начин и део изражавања и нека врста немог језика, у 19. и 20. веку био  је један од најутицајнијих медија. Култ  плаката је толико био распрострањен да су широм света организоване изложбе, на којима су излагани радови европских, али и америчких уметника. Први светски рат донео је обрт у примени плаката. Владе земаља позивале су на мобилизацију израдом патриотских плаката. Економичан дизајн, снажни симболи и кратки слогани упућивали су на креирање сасвим новог правца. Најпознатији је британски плакат из 1914.године под називом „Потребан си својој земљи“ који позива на регрутацију. На њему је у карактеристичној униформи министар рата лорд Киченер, строгог погледа и прстом упереним у пролазнике. 



Овај плакат је касније много интерпретиран, попут америчког с аутопортретом Џејмса Монтгомерија као Ујка Сема.




С друге стране, Немачка и Аустрија нису имале потребе да позивају грађане на регрутацију, али су уместо тога дизајнирале плакате којима су позивали становништво да упише ратни зајам. Један од фантастичних примера је засигурно дело аустријског дизајнера Јулијуса Клингера, чији је плакат за осми ратни зајам сасвим једноставно и мудро решен. Савезници  су приказани кроз фигуру змаја у замци броја 8, погођеног са седам стрела ( свака стрела за преосталих седам ратних зајмова).[i] Пропаганда није била уперена само ка мобилизацији и подизању морала код војника, већ се рефлектовала и на цивиле, пре свега, жене и децу где је директно упућиван апел да се помогне отаџбини у рату.      




Историја Великог рата није само пука прича о политичким и војним приликама од 1914.  до 1918.године, већ кроз разне сегменте друштвене историје приказује да се и у току рата живело и радило. Историја плаката, као основног пропагандног средства  почетком 20.века, исписана је не само именима својих уметника већ и основном сврхом- да кратком поруком пренесе замисао својих стваралаца и остави печат времена будућим генерацијама.


Наставница историје  Јелена Ћатић
 



[i] Јелена Стевановић, Ремек-дела скривених порука, часопис Историја, број 11, Београд 2010. Година, стр. 52