Пропаганда у Великом рату

Поводом обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата или Великог рата ( 1914-1918), пред вама се налази текст који ће покушати да вам приближи слику друштвеног живота у току рата.  Без осврта на војну и политичку историју, у тренутку када нас медији бомбардују разним информацијама о Великом рату, покушаћу да вам  прикажем како су, у том тренутку, пропагандне поруке хипнотисале широке народне масе.

Јавност  држава  обухваћених Великим  ратом, са одушевљењем  је дочекала рат верујући у своју брзу победу у њему. Рачунало се да ће рат бити готов за најдуже неколико месеци. Милиони мобилисаних војника испраћани су песмом и цвећем.Како је рат одмицао страдања, разарања и све чешће несташице довеле су до безвољности и незадовољства и међу војницима, али  и цивилима. Спровођена је строга контрола штампе, у којој није могло бити објављено ништа што би умањило борбено  расположење. Плакат, као начин и део изражавања и нека врста немог језика, у 19. и 20. веку био  је један од најутицајнијих медија. Култ  плаката је толико био распрострањен да су широм света организоване изложбе, на којима су излагани радови европских, али и америчких уметника. Први светски рат донео је обрт у примени плаката. Владе земаља позивале су на мобилизацију израдом патриотских плаката. Економичан дизајн, снажни симболи и кратки слогани упућивали су на креирање сасвим новог правца. Најпознатији је британски плакат из 1914.године под називом „Потребан си својој земљи“ који позива на регрутацију. На њему је у карактеристичној униформи министар рата лорд Киченер, строгог погледа и прстом упереним у пролазнике. 

Овај плакат је касније много интерпретиран, попут америчког с аутопортретом Џејмса Монтгомерија као Ујка Сема.

С друге стране, Немачка и Аустрија нису имале потребе да позивају грађане на регрутацију, али су уместо тога дизајнирале плакате којима су позивали становништво да упише ратни зајам. Један од фантастичних примера је засигурно дело аустријског дизајнера Јулијуса Клингера, чији је плакат за осми ратни зајам сасвим једноставно и мудро решен. Савезници  су приказани кроз фигуру змаја у замци броја 8, погођеног са седам стрела ( свака стрела за преосталих седам ратних зајмова).[i] Пропаганда није била уперена само ка мобилизацији и подизању морала код војника, већ се рефлектовала и на цивиле, пре свега, жене и децу где је директно упућиван апел да се помогне отаџбини у рату.      

Историја Великог рата није само пука прича о политичким и војним приликама од 1914.  до 1918.године, већ кроз разне сегменте друштвене историје приказује да се и у току рата живело и радило. Историја плаката, као основног пропагандног средства  почетком 20.века, исписана је не само именима својих уметника већ и основном сврхом- да кратком поруком пренесе замисао својих стваралаца и остави печат времена будућим генерацијама.

Наставница историје  Јелена Ћатић

 

---

[i] Јелена Стевановић, Ремек-дела скривених порука, часопис Историја, број 11, Београд 2010. Година, стр. 52

Занимљивости о печуркама

Упознајте највећи живи организам на свету

Када помислите на највећи живи организам на Земљи, плави кит је вероватно прво што вам падне на памет. Ипак те огромне животиње имају 30 метара дужине и могу да теже и до 180 тона, што значи да су вероватно веће и од највећих диносауруса.

Међутим, испоставило се да светски рекорд за највећи живи организам на Земљи има нешто мање импресиван изглед, али у погледу величине чини да плави кит делује као патуљак. У питању су гљиве.

Тачније, изазивач за титулу највећег познатог живог организма на свету је медна гљива која живи на планинама Блу у Орегону. Ова огромна гљива заузима око 965 хектара земље, што је велико колико 1665 фудбалских терена.

Медна гљива, или медна печурка, заправо је заједничко име за неколико различитих врста гљива рода Armillaria. Ове паразитске гљиве колонизују и убијају бројне дрвене биљке, због чега су добиле надимак ''ноћна мора баштована'', иако неке могу бити нешто бенигније од других.

Чланови Armillaria рода производе групе жуто-браон јестивих печурки које расту изнад земље. Њихова боја, а не укус, је главни разлог за назив медне, мада неки тврде да заиста остављају сладак укус након гутања. Ове печурке су плод много већих организама који се простиру дуж већег дела подземља. Они се углавном састоје од пљоснатих структура налик пертлама које се називају ризоморфи, а служе за тражење нових извора хране и премошћавање мреже цевастих филамената под називом хифе које заједно формирају облик вегетативне масе познате као мицелијум.

Научници су први пут почели да цене саму величину Armillaria након што су два огромна примерка откривена 1992. Године. Први је био 1.500 година стара гљива (А.gallica)¹ која је нађена недалеко од Мичигена, а наредни (A. Solidipes)² је прекривао простор од 600 хектара на југозападу државе Вашингтон. Ипак, оба примерка су само бледа копија A. Solidipes пронађеног неколико година касније.

До открића је дошло након што су научници почели истрагу због чега одређен број дрвећа умире у националној шуми у Орегону 1998. Године. Узорци корења узети су са 112 умрлих и умирућих дрвећа, открили су да су сва сем четири била инфицирана A. Solidipes. Даљим прегледом откривено је да је 61 дрво било дом узорцима са истим генима, што значи да потичу од једног одређеног организма. Највећа удаљеност између зараженог дрвећа је била скоро четири километра. Задивљујуће, откривено је да гљива прекрива простор од 9,6 квадратних километара и процењено је да је стара око 2.400 година, иако може бити стара и 8.650. то је уједно чини најстаријим живим организмом на Земљи.

Откриће је убрзо покренуло стару дебату око тога шта чини један организам, који је дефинисан као група генетски идентичних ћелија које могу да комуницирају и имају заједничку сврху. Орегоново чудовиште A. Solidipes се уклапа у све то и тренутно је највећи познати живи организам.

(преузето са Wikimedia )

  ¹) Armillaria gallica – медна пуза, условно јестива гљива ( пре употребе се прокува око 30 минута.Вода, у којој се гљива кува, одаспе се и и тада је спремна за даљу термичку обраду ). Мирољуб Лекић

²) Armillaria solidipes ( раније Armillaria ostoyae ) – јестивост, као и претходна. М.Л

чланак припремио наставник Мирољуб Лекић :)